Nenad Radić

EROTIZAM DUHA – O CRTEŽIMA ZDRAVKA JOKSIMOVIĆA

Osnovno polazište i inspiracija Zdravka Joksimovića je telo – objekat želje. Sa punom svešću da živimo u svetu zatrpanom slikama besramne pornografije koja prodaje i kupuje sve i svakoga, on se smelo prihvata izazova da otkrije da li se u takvom svetu još uvek može pronaći neka vrsta elementarne likovnosti, zdrave potencije koja može našim otupelim čulima da povrati nevinost pogleda. Rekli bismo nemoguć i težak zadatak u svetu u kome, kako on kaže, vladaju pohlepa, licemerje i površnost.

Bez okolišanja Zdravko bira pornografski kadar spajanja muškog i ženskog polnog organa. Arpovski uobličavajući formu svođenjem podatnih oblina spojenih tela kružnim potezima, umetnik ne skriva svoj skulptorski taktilni senzibilitet. Naprotiv, takav osećaj za oblik daje crtežima svu onu opipljivost i plastičnost koja dočarava savršenu iluziju trodimenzionalnog.

Ono što vidimo je, kako kaže Bataj, nagost koja stoji nasuprot zatvorenom stanju „diskontinuiranog postojanja” - igra „organa koji se izlivaju i spajaju, kao što se talasi prožimaju i nestaju jedan u drugome”. Ponavljajući ovaj prizor seksualnog opštenja, iz crteža u crtež ad infinitum, Zdravko iskreno ukazuje na „traganje za mogućim kontinuitetom bića izvan povučenosti u sebe”. Besramnost muškog i ženskog tela, koja se otvaraju i zatvaraju u tom kontinuitetu, označavaju  „nemir koji zahvata stanje saobrazno gospodarenju samim sobom, trajnoj i potvrđenoj individualnosti”.

Bez svake sumnje, u svetu u kome licemerje prikriva pohlepu, crteži Zdravka Joksimovića predstavljaju redak i zato dragoceno iskren pokušaj, da prizorima zdrave potentnosti našim otupelim pogledima vrate neophodnu oštrinu. Umetniku je to pošlo za rukom. Da li će poći i nama zavisi od naše spremnosti da prihvatimo erotizam kao „potvrdu života čak i u smrti” - „Verujem, najzad, da ne možemo razmišljati o biću nezavisno od te istine”

Beograd, 7. april 2013.