Nebojša Milenković

SLIKE SA ILIJADE

 Teško je poznati život a slikati je lako treba samo započeti posle sve ide samo slaže se jedno na drugo i kada svršiš sliku vidiš da je na njoj šareno sve kavo u životu i da svaka istina ima dva lica. Ilija Bosilj

Umetnički slučaj Ilije Bašičevića Bosilja slikara i zemljoradnika iz Šida jedinstveno je, u mnogo čemu paradigmatsko, mesto, simptom i kôd jugoslovenske i srpske kulture (umetnosti) XX veka.

Iako se može reći da je za njega slikarstvo postalo praksa kojom se prevladava svet ─ stepen zanosa, stvaralačke strasti i egzistencijalne saživljenosti sa umetnošću koju je stvarao Iliju Bosilja svrstavaju u red vrhunskih umetničkih vizionara. U tom prevladavanju slikarska površina javlja se kao povlašćen lični prostor, intimna kartografija kroz koju Ilija upisuje (sublimiše) sve napetosti, konflikte i traumatična iskustva sveta i vremena u kom je živeo ─ baš kao i vlastite nade, strahove, razočarenja, fantazije, snoviđenja... Slikajući svoja unutrašnja stanja i vizije Ilija Bosilj je u doslovnom značenju tog pojma postao organski vezan za vlastitu umetnost. Velike istorijske teme ─ bilo da je reč o biblijskim motivima, temama iz nacionalne ili pak lične umetnikove (životne) istorije ─ kod Bosilja su date bez patetike ili dramatike svojstvene slikarima i slikarstvu njegovog vremena.

Prividno zamrznuti i naizgled statični prizori na Bosiljevim slikama istovremeno poseduju istinsku unutrašnju dinamiku i dramatiku. Takođe i linija na Ilijinim slikama ume da bude čas spora i kolebljiva dok u traganju za vlastitim oblikom dugo putuje kroz sliku, da bi, opet sasvim neočekivano, već u narednom momentu ista postajala burna i uskovitlana, jedva uspevajući da se prilagodi dramatičnim imperativima ovog eruptivnog stvaranja. Bilo da je u stalnom pokretu, uskovitlana i uznemirujuća, ili pak predstavljena kao mesto smirenja i smirenosti višeg reda, Bašičevićeva Ilijada uvek svedoči o tome kako je, zapravo, čovekovo telo ono poprište u kom se odvijaju i na koje se odražavaju sve velike drame našeg vremena. Ekstatičnim prizorima, bliska umetnosti primitivnog simbolizma, ali, istovremeno, i velikim umetničkim vizionarima poput, recimo, Kandinskog ili Miroa – Ilijina slikarska misao svojom originalnošću i nepredvidivošću svedoči da je reč o čoveku s vanredno bogatim unutrašnjim duhovnim životom. Protkani humorom, začuđenošću, očaranošću, uzbuđenošću, šokom, Ilijini vizuelni rebusi govore i o tome kako se istinska čuda često odvijaju pred našim očima – to jest da mitološka iskustva i potencijali zapravo vrlo često leže upravo u svakodnevici.

Stvorivši impoznatan opus koji broji preko 2000 dela, u istoriji umetnosti bez odgovarajućeg pandana, po svedočenjima njegovih ukućana Ilija Bašičević ovozemaljski svet napustio je u snu, s osmehom na licu ─ baš kao što je i njegovo slikarstvo, u nedostatku odgovarajućih teorijskih ključeva, od strane dobrog broja istoričara i teoretičara umetnosti često ne bez doze patetike bilo opisivano upravo kao misteriozan i nedokučiv san. Za razliku od tog "sna", još uvek nedovoljno osvetljenog i nezadovoljavajuće tumačenog, stvarnost Ilijinog slikarstva i njegova recepcija u svetu daju dovoljno osnova za tvrdnju kako je upravo Ilija Bašičević Bosilj najoriginalnija umetnička pojava u ovdašnjoj (istoriji) umetnosti.