О ИКОНАМА МОНАХИЊЕ ЕКАТЕРИНЕ

На почетку бих желио да све посетиоце ове изложбе поздравим најрадоснијим хришћанским поздравом Христос Васкрсе - Ваистину Васкрсе!  Потом желим  добродошлицу свима вама који сте са љубављу према иконама и према развоју иконописа у наше доба у Србији, дошли да видите ову изложбу икона монахиње Екатерине Ковинић, вд. настојатељице манастира Нова Павлица у Православној Епархији жичкој.

Када ме је монахиња Екатерина замолила да напишем мало слово поводом њене изложбе икона, тј. малу похвалу и уздарје њеној рукодељи, којом она опет уздиже славу древног манастира Павлице, запитао сам се како да се одговори том изазову, на који начин да се говори о нечијем покушају да приближи Царство Небеско и нама обичним малим људима?

После малог премишљања пристао сам да овим словом учествујем у њеном делу, кроз које ће се, надам се увек, као и на  нама малима показивати „дела Божија“ (Јн. 9,3).

Сматрам да је велика одговорност говорити о уметности и да се на ту тему може пуно тога рећи с обзиром на природу уметности, а поготово иконописа. Будући да сâм нисам уметник у правом смислу те речи, ипак, упознао сам доста уметника и кроз заједничарење у откривању њиховог стваралачког поступка осетио сам сродност и готово припадност тој, увек за овај свет лудој, разиграној и веселој групи људи.

Уметници, који су већ сада и овде далеко од овога света, ти увек стари и увек савремени учитељи игре, саучествују кроз своје дело, па чак и несвесно, у читавом плану Бога, тог Архиуметника (Климент Александријски, Строматe). Бог је испевао и украсио овај свет, и уметници  се управо угледају на Њега, на то дело Његово, које је Он створио као добро тј. лепо (Пост. 1, 31), следствено „творачка Његова заповест би ми почетак и темељ бића“ (5. стихира св. Јована Дамаскина на опелу, Мали Требник).

А колико је тек велико дело једног иконописца да народу Божијем приближи кроз икону тâ будућа добра која ће нам бити награда за сав труд у овоме свету.  По речима Достојевског -  управо ће лепота спасити свет. А очито да смо ми већ заборавили на ту нашу изгубљену „лепоту и красоту“, коју тек поново можемо и да задобијемо када будемо у „светлости лица Божијега“ (1. стихира св. Јована Дамаскина на опелу, Мали Требник). То ћемо тек у потпуности схватити када нам то више неће бити потребно, и када будемо „лицем к лицу“ стајали са Христом, онда када не будемо више видели као у „огледалу“ и као у „загонетки“ (1.Кор. 13,12), него када у потпуности дођемо до „познања Истине Његове“ (Литургија св. Василија Великог).

Монахиња Екатерина потекавши из градачке иконописачке школе, а притом развивши и сопствени стил и начин иконописања, управо и покушава да кроз тај свој исказ учествује у „красоти и лепоти“ Домостроја Спасења Божијег. Покушава да буде истински сарадник Божији који даје сав свој допринос кроз боје и линије и тако учествује као проповедник лепоте у Тајни Оваполоћења Христовог. Свети Оци VII Васељенског Сабора нас лепо поучавају да „у предању Цркве спада и сликање ликовног животописа, који сагласно јеванђелској проповеди има за циљ да потврди истинско, а не привидно очовечење Бога Логоса“. У јеванђељске проповеди спадају и прве Христова речи упућене Његовим ученицима након Васкрсења: „Радујте се!“ (Мт. 28,9). И као што можете да видите, монахиња Екатерина се управо и труди да на својим иконама и покаже ту радост коју нам је Господ са својим апостолима благовестио. Својим трудом нам показује да и ми одрасли који смо „заиста чудни“ (Мали Принц, Антоан де Сeнт Егзипери) не заборавимо да се радујемо него да у лепоти њених икона имамо прозор у Царство Небеско, које је по Христовим речима оних који су као деца (Мт. 19, 14). Да кроз њене иконе већ овде и сада, али не још увек, као и на Литургији, имамо предокушај Васкрсења Христовог и радости у Царству Небеском, којом ћемо се радовати у векове векова.
И на крају, а са Васкрсењем све у нашој вери и почиње и завршава, желим да вас још једанпут поздравим најрадоснијим хришћанским поздравом Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

Јеромонах Никодим Косовић,

магистрант на Понтификалном Источном Институту у Риму